• Popis i evidenciju nezakonito izgrađenih objekata sprovodi jedinica lokalne samouprave.

• Popis nezakonito izgrađenih objekata, vrši se prema programu popisa po zonama, odnosno celinama, koji na predlog građevinske inspekcije donosi načelnik opštinske, odnosno gradske uprave.

• Evidentiranje nezakonito izgrađenih objekata vrši se na obrascu – pojedinačnom popisnom listu čiju sadržinu propisuje ministar nadležan za poslove građevinarstva.

• Po završetku popisa nezakonito izgrađenih objekata iz jedne zone, odnosno celine, nadležni građevinski inspektor donosi pojedinačna rešenja o rušenju objekta, za sve nezakonito izgrađene objekte koji su na popisu.

• Rešenje o rušenju objekta donosi građevinski inspektor u roku od sedam dana od dana evidentiranja u skladu sa ovim zakonom i u roku od tri dana ga dostavlja organu nadležnom za izdavanje rešenja o ozakonjenju.

• Rešenje neće se izvršavati do pravnosnažnog okončanja postupka ozakonjenja.
• Po dobijanju rešenja nadležni organ po službenoj dužnosti pokreće postupak ozakonjenja u skladu sa ovim zakonom.
• Objekti za koje bude utvrđeno da ne postoje, odnosno nisu vidljivi na satelitskom snimku , nisu predmet ozakonjenja i nadležni građevinski inspektor za te objekte donosi rešenje o rušenju, koje je izvršno danom donošenja, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
• Vlasnici nezakonito izgrađenih objekata mogu obavestiti građevinsku inspekciju da imaju nezakonito izgrađeni objekat.

• Dokumentaciju za ozakonjenje objekta čini „Izveštaj o zatečenom stanju objekta“, čiji sastavni deo je i elaborat geodetskih radova za nezakonito izgrađeni objekat.

• Elaborat geodetskih radova i Izveštaj o zatečenom stanju objekta izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajući registar sa odgovarajućom licencom.

• Elaborat geodetskih radova, kao sastavni deo izveštaja o zatečenom stanju objekta, izrađuje se za sve objekte koji nisu evidentirani u katastru. Ukoliko je objekat evidentiran u katastru (u svom punom gabaritu i spratnosti koja je predmet ozakonjenja), tada se umesto elaborata geodetskih radova dostavlja katastarska kopija plana parcele. Zakonom je propisano da se na tu kopiju plana mora upisati kota slemena objekta, overena od strane ovlašćene geodetske organizacije.

• 5.000 dinara za porodični objekat ili stan korisne površine do 100 m2, za pomoćne i ekonomske objekte, proizvodne i skladišne objekte

• 15.000 dinara za porodične stambene objekte i stanove korisne površine od 100 m2 do 200 m2

• 20.000 dinara za porodične stambene objekte i stanove korisne površine od 200 m2 do 300 m2

• 50.000 dinara za porodične stambene objekte korisne površine preko 300 m2 • 250.000 dinara za stambene i stambeno poslovne objekte namenjene tržištu koji se sastoje od više stanova i drugih posebnih delova, korisne površine do 500 m2 i komercijalne objekte do 500 m2

• 500.000 dinara za stambene i stambeno poslovne objekte namenjene tržištu koji se sastoje od više stanova i drugih posebnih delova, korisne površine od 500 m2 do 1000 m2 i komercijalne objekte od 500 m2 do 1000 m2

• 1.000.000 dinara za stambene i stambeno poslovne objekte namenjene tržištu koji se sastoje od više stanova i drugih posebnih delova, korisne površine od 1000 m2 do 1500 m2 i komercijalne objekte od 1000 m2 do 1500 m2.

Za objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane ili dograđene bez građevinske dozvole ne može se naknadno izdati građevinska dozvola ako je objekat:

1)  izgrađen, odnosno rekonstruisan na zemljištu nepovoljnom za građenje (klizišta, močvarno tlo i sl.);

2)  izgrađen, odnosno rekonstruisan od materijala koji ne obezbeđuje trajnost i sigurnost objekta;

3)  izgrađen na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene za  koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvrđuje javni interes;

4)  izgrađen u prvom stepenu zaštite prirodnog dobra, odnosno u zoni zaštite kulturnog dobra od izuzetnog značaja i zoni zaštite  kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine, odnosno radovi na samom kulturnom dobru od izuzetnog značaja ili dobru upisanom u Listu svetske kulturne baštine, izgrađen u zaštitnim zonama oko vojnih kompleksa i objekata infrastructure posebne namene, odnosno izgrađen, rekonstruisan ili dograđen suprotno propisima o odbrani kojima su propisane posebne obaveze za izgradnju objekata, kao i drugih objekata izgrađenih u zaštitnim zonama u skladu sa odredbama posebnih zakona. 5)  izgrađen, odnosno rekonstruisan, u pogledu namene i spratnosti objekta, kao i udaljenja od susednih objekata, protivno uslovima propisanim planskim dokumentom ili odredbama Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju („Službeni glasnik RS”, broj 50/11).

Nadležni organ će naknadno izdati građevinsku i upotrebnu dozvolu, ako podnosilac zahteva za legalizaciju priloži overenu  saglasnost vlasnika susednog objekta.

Nadležni organ će naknadno izdati građevinsku i upotrebnu dozvolu, ako podnosilac zahteva za legalizaciju priloži saglasnost upravljača javnog dobra da je predmetni objekat u funkciji javne namene, odnosno saglasnost organizacije nadležne za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara.

• Pravnosnažnim okončanjem postupka kojim se odbacuje ili odbija zahtev za ozakonjenje, stiču se uslovi za rušenje nezakonito izgrađenog objekta, odnosno njegovog dela.

• Građevinski inspektor je dužan da donese rešenje o rušenju nezakonito izgrađenog objekta, odnosno dela objekta, ako takvo rešenje nije doneto pre početka postupka.

• Građevinski inspektor dostavlja Rešenje o rušenju katastru i poreskoj upravi.

• Po prijemu ovog rešenja, katastar upisuje zabeležbu zabrane otuđenja objekta.

• Objekat za koji se vodi postupak ozakonjenja može privremeno biti priključen na elektroenergetsku, gasnu i mrežu elektronskih komunikacija ili mrežu daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju.

• Ako objekat ne bude ozakonjen, građevinski inspektor je dužan da bez odlaganja obavesti javno komunalno preduzeće, privredno društvo ili preduzetnika koje je privremeno priključilo objekat na svoju mrežu, odnosno infrastrukturu.

• Javno preduzeće, privredno društvo ili preduzetnik dužno je da u roku od 30 dana isključi objekat sa mreže odnosno infrastructure na koju je privremeno priključen.